Sunce je svitalo, a ona je bila budna, nije mogla da spava, ne posle onog sto se juce desilo.Ustala je, otvorila prozor i dok je blagi povetarac milovao po licu odlucila je da se ne vrati u krevet vec da, budci da niko nije jos budan, proseta to pristanista.
Setala je dugackom, kamenom stazom ne mareci da li sada neko brine za nju.Vreme je bilo divno, cuncano, kao stvoreno za setnju, dok je blagi povetarac leprsao.
Jos su se mogli cuti zvuci talasa koji su potiskivali kamencice na samom kraju obale i krici galebova koji su izlazili iz luke, prateci brodove pune turista koji su napustali ostrvo.
Iako je dugo boravila na ostrvu, idalje nije mogla odoleti pogledu na more koji je u njoj izazivao osecaj slobode.
Pomirila se sa cinjenicom da se mora vratiti kuci jer je jutro vec polako odmicalo.
Kod kuce je sacekala njena tetka i Pufi (njen veliki,debeli, krzneni, vec uveliko matori macak).Iako je njena tetka bila mirna i razumna zena nije joj se svidelo to sto je Fibi isla do pristanista bez icijeg znanja.Ostro je prekorila,a zatim su obe sele da jedu njen skromni dorucak.
-Razumem da nakon onoga od juce nisi mogla da izdrzis, a da se ne vratis na pristaniste, ali to je bilo isuvise opasno.
-Moji roditelji, porodica,sve, sve je nestalo, samo zbog, uh…..
-More je tako zelelo,duso,niko nije mogao nista da ucini.
-Tetka, moje roditelje nije odnela morska struja, neko ili nesto ih je odvuklo na dno mora.
-Nemoj menjati sudbinu.Tvoji roditelji su bili obrazovani ljudi, ne vidim razlog zasto bi ih iko povredio.
-Taj, koji ih je ubio, platice mi za to, a ti, ti ces videti da sam ja u pravu.
Ona ustade od stola i otrca u svoju sobu, zalupivsi vratima.
………………………………………..
Ni nekoliko dana kasnije Fibi nije oklevala, a da se ponovo ne vrati na more gledajuci mesto gde su se njeni roditelji utopili u dubini okeana……..Ona je bila ubedjena da su njeni roditelji namerno ubijeni, iako su sve cinjenice ukazivale na to da nema smisla zasto bi neko to namerno uradio…..
-Ustaj, spavalice…..Jutro je……-zacuo se tetka Mardzin glas……
Usla je u Fibinu sobu, ali krevet je bio prazan…….Uredno sredjena posteljina ukazivala je na to da je Fibi jos davno otisla iz kuce…….
Tetka Mardz snazno je vrisnula, ispustila posluzavnik, i u trku izasla iz sobe, slucajno gurnuvsi Pufija koji se zatetura i pade na pod, nemogavsi ustati…..Tetka Mardz izlete iz kuce, kao da je znala da Fibi nije otisla u setnju…..Imala je los predosecaj….Nakon par minuta tetka je, u svojoj kucnoj haljini stigla do plaze, gde se vecina ljudi okupila, pa nije mogla videti sta se desava……Kada se nekoliko ljudi pomerilo, tetka se progurala do sredine mase gde je videla, ono sto je delimicno predvidjala……Jedan hilikopter u vazduhu, sa nekoliko ljudi u njemu, nadletao je vodu…….Kada je tetka pogledala dole videla je devojcicu kako se davi u vodi…….Znala je da je to njena Fibi……
Kada su izvadili Fibi iz vode i odveli na plazu, doktor je dao Fibi vestacko disanje i ona je ubrzo dosla k svesti…..Doktor je rekao da bi bilo bolje da ode u ambulantu, dok ne vide dali je povukla neku bolest ili slicno od vode koje se napila……Ali tetka Mardz je vrisnula i rekla:”Nemoze, moju malu, da mi date odmah!Ona ide kuci, samnom!”…….
Kada su stigle kuci, Tetka Mardz polozi Fibi u krevet i brzim korakom ode u kuhinju da joj spremi toplu supu……Kada joj je donela supu u krevet, Fibi nemocnim glasom izusti:”Izvini”……..Tetka joj dade da jede supu, a zatim izadje iz sobe, ostavljajuci je da odspava…….I razgovor ostade ne dovrsen…….
………………………………………..
Nakon par nedelja, niko nije ni pominjao dogadjaj kada se Fibi umalo nije udavila, iako niko nije imao o cemu drogom da prica, jer je sve nasedeoce ostrva Mardz zamolila da Fibi ostave na miru, jer je potresena zbog svega ovoga……..Buduci da su jedino sto je sada trebalo Fibi bili prijatelji i tople reci, Mardz odluci da saslusa sta ona misli o onom dogadjaju sa njenim roditeljima i da je podrzi……Kada joj je Fibi ispricala da ona misli da su njeni roditelji namerno ubijeni pocela je najednom da place, tako da je nista nije moglo zaustaviti………Tetka Mardz joj dade maramicu i izadje iz sobe, ostavljajuci Fibi da se malo smiri…..Sutradan:
-Kada je pozar zahvatio vilu mojih roditelja, jedino sam ja prezivela……Znala sam da se to nije slucajno desilo, kao ti sada sa tvojim roditeljima……Tako smo kasnije saznali da je kapetan Ramon podmetnuo pozar……Verovatno ima istine u tvojoj prici, duso…..Ali bolje da zasada ne posecujes luku….U redu?....
-U redu, tetka, hvala ti sto me razumes……
I tako, sve ostade na ovome…….
